Film “Matrix” predstavlja najveću metaforu ikada…

Mašine su napravljene da bi ljudima olakšale život ali se završava tako što mašine porobljavaju čovečanstvo a to je najčešća tema i u distopijski filmovima naučne fantastike.
Zašto je ovaj strah tako univerzalan i prisiljavajući da, li je to zato što mi zaista vjerujemo da će nas tosteri i računari na kraju porobiti i postati našu gospodari.
Naravno da ne, to nije budućnost koje se plašim, već prošlost koju mi ponovo živimo. Navodno su vlade napravljene da bi ljudski život bio lakši, bezbjedniji ali vlade uvijek na kraju zarobljavaju čovečanstvo… to što mi kreiramo da nas navodno služi, na kraju vlada nad nama.
Vlada Sjedinjenih država “od naroda i za narod” sada stavlja u zatvor milione ljudi, na silu uzima pola nacionalnog prihoda, previše reguliše, kažnjava, muči, ubija strane državljane, napada države, obara Vlade, nameće više od 700 vojnih baza u inostranstvu, pumpa valutu i uništava buduće generacije sa ogromnim dugovima.
Ono što kreiramo da nas služi, na kraju vlada nad nama. Problem je sa tezom “država je naš sluga” zato što istorijski gledano, potpuno lažno empirijski i logički, ideja da su države izmišljene od strane stanovnika da bi povećala svoju sigurnost je potpuno netočna.
Prije država, u vrijeme kada su bila plemena, ljudska bića su mogle da proizvode samo onoliko koliko su mogli da konzumiraju, te nije postojalo viška hrane i drugih resursa i zbog toga nije bilo razloga da postoje robovi je rob nije mogao da proizvede višak, koji bi gospodar mogao da ukrade.
Ako konj koji vuče plug, može da proizvede dovoljno hrane za konje, onda nema potrebe da se konj lovi, zarobi i da se slomi, ipak kada su poboljšanja u poljoprivredi dozvolila da se proizvodi višak usjeva, odjednom postalo je vrlo korisno da se posjeduju ljudska bića. Kad su krave počele da daju više mlijeka i mesa, imati farmu sa kravama je bilo vredno truda.
Najranije države i carstva su bile vladajuća klasa lovaca na robove, koji su razumjeli da pošto ljudska bića mogu da proizvode više nego što mogu da potroše, da je isplativo da se love, zarobljavaju, da se slome i posjeduju. Ranije egipatske i kineske imperije su u stvarnosti bile ljudske farme, gdje su se ljudi lovili, zarobljavali, pripitomljavali i bili u vlasništvu, isto kao i bilo koja druga vrsta stoke.
Zahvaljujući tehnološkom i metodološkom napretku, robovi su proizvodili dovoljno viška, tako da potreban rad za njihovo lovljenje i zadržavanje u ropstvu je bio samo mali podskup od njihove cijele produktivnosti. Vladajuća klasa, odnosno farmeri su zadržavali veliki dio tog viška, dok su dijelili poklone i plate, brutalnoj klasi, gje spadaju policija, lovci na robove i sadisti.
I davali su klasi, zaduženoj za propagandu, gdje imamo sveštenike, intelektualce i umjetnike a ova situacija je nastavila da se odvija hiljadama godina sve do 16. i 17. vijeka, gdje opet imamo velike napretke u poljoprivredi i tehnologiji, koji su kreirali drugi talas viška produktivnosti.
Pokret za privatizovanje zemljišta je organizovao i konsolidovao farme, što je rezultiralo 5 do 10 puta više usjeva i to je kreiralo novu klasu industrijskih radnika, koji su raseljeni sa zemlje i nagurani u nove gradove a ovaj ogroman poljoprivredni višak je bio osnova kapitala, koji je pokrenuo industrijsku revoluciju.
Industrijska revolucija se nije desila zato što je vladajuća klasa želela da oslobodi svoje kmetove, već zato što su shvatili da dodatne pod navodnim znacima “slobode” mogu napraviti njihovu ljudsku stoku da zapanjujuće, budu još više produktivni.
Kada se krave stave u ograničavajuće pregrade, one udaraju glavom u zidove i rezultat toga su povrede, infekcije, zbog toga im farmeri daju više slobodnog prostora… to ne rade da bi oslobodili krave, već zato što žele veću proizvodnju sa manje novčanog gubitka.
Sljedeća stanica, poslije takozvanog “slobodnog kretanja”, nije sloboda.
Uspon državnog kapitalizma u 19. vijeku je u stvari dao “slobodno kretanje kmetstva” a dodatne slobode dozvoljene ljudskoj stoci, nisu davane sa ciljem da se ona oslobodi, već sa ciljem da se poveća njihova produktivnost a naravno intelektualci, umjetnici, sveštenici su bili a i dan danas su dobro plaćeni da sakriju ovu realnost.
Veliki problem sa modernom svojinom ljudske stoke je izazov entuzijazma da državni kapitalizam funcioniše samo kada preduzetnički duh vodi kreativnost i produktivnost u ekonomiji. Ipak više produktivnosti uvijek kreira veću državu i napumpa vladajuću klasu i njihove ovisnike, koji učestvuju u motivaciji za dodatnu produktivnost, porezi i propisi rastu, državni dug i budući uzgoj se povećavaju a životni standardi se smanjuju i nazaduju.
Depresije i očaj počinju da se šire, dok se realnost da smo tuđem vlasništvu, polako prihvataju od strane populaciji. Rješenje za ovo je dodatna propaganda, antidepresivi, lijekovi, sujeverje, ratovi, moralne kampanje svih vrsta, kreiranje neprijatelja, ulijevanje patriotizma, kolektivni strahovi, paranoja zbog stranaca imigranata itd.
Glavna stvar je da se razumije realnost ovog svijeta… kad gledate mapu svijeta, vi ne gledate države, već farme. Danas su dozvoljene neke slobode, ograničeno vlasništvo imovine, pravo na kretanje, sloboda udruživanja i zanimanja i to nije zato što vaša vlada principijelno dozvoljava ta prava s obzirom da ih konstantno krši, već zato što stoka sa slobodom kretanja je mnogo jeftinija da se posjeduje i produktivnija je.
Važno je da se razumije realnost, ideologija, državni kapitalizam, socijalizam, komunizam, fašizam, demokracija… sve to predstavlja načine upravljanja ljudskom stokom.
Neke od ovih ideologija, dobro rade dugoročno, kao na primjer državni kapitalizam a neke loše kao komunizam. Sve ideologije na kraju propadnu, zato što je nemoralno i iracionalno da se ljudska bića tretiraju kao stoka. Skorašnji uspon slobode u Kini, Indiji i Aziji se dešava, zato što lokalni državni farmeri, poboljšali način upravljanja ljudskom stokom.
Oni su shvatili da davanje više slobodnog prostora kravama, daje više mlijeka i mesa vladarima. Takođe su shvatili da ako pokušaju da vas zaustave u pokušaju bijega sa farme vi ćete postati depresivni, inertni i neproduktivni a kmet je najproduktivniji kada uobrazi da je slobodan. Vazalni vladar mora da vam da iluziju slobode da bi mogao da najefikasnije ubire plodove vašeg rada.
On će vas pustiti da odete ali ne u potpunu slobodu već samo do drugi farme, jer ceo svijet je farma. Spreče vas da ponesite mnogo novca a zatrpaće vas administracijom, suspendovaće vaše pravo da radite ali vi ste slobodni da odete i zbog ovih teškoća, malo ljudi odlazi ali iluzija slobodnog kretanja se održava.
Vas takođe drže na farmi pomoću dozvola. Najproduktivniju ljudsku stoku prestavljaju profesionalci a njima će vladari da stave elektronsku ogrlicu za pse, koja se zove dozvola i koja im dopušta samo da se bave svojim zvanjem, samo na svojim farmama da bi još više stvorili iluziju slobode. Na nekim farmama ljudska stoka ima pravo da izabere između nekoliko farmera koje investitori predstave.. u najboljem slučaju ljudima se daje manji izbor o tome, kako se nad njima upravlja.
Njima nikad nije dat izbor da zatvore farmu i da zaista budu slobodni. Državne škole su kokošinjci za indoktrinisanje ljudske stoke… oni tu treniraju djecu da vole farmu a da se plaše prave slobode i nezavisnosti i da napadnu svakoga ko preispituje brutalnu realnost vlasništva nad ljudima. Oni takođe kreiraju poslove za intelektualce od čije propagande država zavisi.
Smiješna kontradikcija etatizma, kao što je naprimjer religija, može da se održi samo pomoću beskrajne propagande, koja se nanosi bespomoćnoj djeci.
Ideja da demokracija i neka vrsta društvenog ugovora, opravdava brutalno korištenje nasilničke moći nad milijardama ljudi je očigledno smiješna ako robu kažete da su njegovi preci izabrali ropstvo i da zbog toga on mora da bude rob zbog njihovog izbora. On će jednostavno reći : “ako je ropstvo izbor, onda ja biram da ne budem rob”.
To je najstrašnija izjava za vladajuće klase, zbog čega oni treniraju svoje robove da napadnu svakoga ko se usudi da tako govori.
Etatizam nije filozofija, etatizam ne potiče iz istorijskih dokaza ili racionalnih principa, etatizam je naknadno prosuđivanje, koje opravdava postojanje svojine nad ljudima, etatizam je izgovor za nasilje, etatizam je ideologija i sve ideologije su varijacije prakse upravljanja nad ljudskom stokom.
Religija je prilagođeno sujeverje, koja je dizajnirano da djeci daje drogu straha za koju će beskrajno morati da plaćaju da bi se ublažila.
Nacionalizam je prilagođeni da bi se izazvao Stokholmski sindrom kod ljudske stoke… suprotno od sujeverja nije drugo sujeverje, nego istina.
Suprotno od ideologije nije drugačija ideologija, već jasni dokazi i racionalni principi.
Suprotno od sujeverja i ideologije, odnosno etatizma je filozofija. Razum i hrabrost će nas osloboditi da vi ne morate da budete ljudska stoka… popijte crvenu pilulu… probudite se…